...је географска регија у саставу покрајине Србије Косово и Метохија. Друга регија се зове Метохија.

Назив :

У колоквијалном говору, Аутономна Покрајина Косово и Метохија се једноставно зове Косово, због дужине назива и једноставности изговора. Иако неисправно, под Косовом се често подразумева читава покрајина, укључујући и Метохију.

Историја:

До доласка Турака на ове просторе Косово је било углавном насељено српским живљем. Наком Косовског боја, Срби су се повлачили испред Турака на север у Угарску, а током отоманске владавине која је на Косову трајала до 1912. Косово су населили исламизирани Албанци и друго муслиманско становништво, које је служило Отоманској империји.

Српска војска је заузела Косово и Метохију у Првом балканском рату 1912. године, а турска војска је била протерана са српских територија за мање од два месеца. Након окупације Југославије од стране нациста у Другом светском рату, Косово је окупирала Италија и прикључила је Великој Албанији. Од 1945. до 1952. године на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских снага). У борби са њима учествовале су јединице ОЗНЕ-е и УДБЕ које су најчешће у појединачним окршајима разбиле остатке Балиста док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.


Током свих година од 1945. до данашњих дана траје велика сеоба Срба са Косова и Метохије у централну Србију. Услед тих миграција, али и услед великог таласа албанских исељеника из Албаније и њиховог огромног природног прираштаја, на Космету Албанци постају већинско становништво.

У новој Југославији Косово и Метохија су чинили покрајину у оквиру Србије. У новембру 1968. у покрајини су избили немири. Комунистичка власт је уставом из 1974. дала већу аутономију Косову и Метохији. Нови Немири на Косову и Метохији су избили 1981. када су Албанци тражили да Косово и Метохија буде седма република СФРЈ. Протесте је смирила Југословенска народна армија.

Након бомбардовања СР Југославије које је почело 24. марта 1999. године и трајало три месеца, југословенска војска се повукла са Косова и Метохије, а дошле су снаге КФОР и НАТО.

17. фебруара 2008. године Албанци су прогласили независност што је Србија оштро одбацила. Неке од најразвијенијих светских земаља су убрзо по проглашењу признале независност Косова. Земље попут Русије, Кине, Индије и Шпаније су најавиле да неће признати једнострано проглашену независност.

Име

Назив Косово потиче од словенске речи кос - црна птица. Име Метохија долази од речи метох, којом су називана црквена имања (земљиште у тој регији је било у власништву Пећке Патријаршије).


Античко доба:

У античко доба простор данашњег Косова и Метохије се називао Дарданија. У трећем и другом веку пре нове ере, овим регионом су владали дардански краљеви: Лонгарус, Бато и Монуниус, као и Етута, Монуниусова ћерка. Косово и Метохија затим долази под власт Македонаца, Римљана, Византинаца и Бугара, да би од дванаестог века било у саставу српске државе (између 1190. и 1459. године).

Косовска битка:

На Косову пољу се 1389 године одиграла Косовска битка, у којој су Срби доживели пораз од надмоћније турске војске. Између 1371 и 1398 године Косовом и Метохијом је владао Вук Бранковић, господар Косова и Дренице, који 1389. године постаје турски вазал.

Косово и Метохија у саставу Отоманског царства:

Између 1459 и 1912 године, Косово и Метохија је било у саставу Турског царства. У време турске владавине, на територији Косова и Метохије су постојали Призренски и Вучитрнски санџак, да би касније био формиран Косовски вилајет, првобитно са седиштем у Призрену, а потом у Скопљу.

Од деветнаестог века, па све до 1945. године, Срби су за област данашњег Косова и Метохије користили и назив Стара Србија. Поред Косова и Метохије, назив Стара Србија је обухватао и неке делове Централне Србије, Црне Горе и Македоније.

Косово и Метохија поново у саставу Србије:

Између 1912. и 1918. године, Косово и Метохија је било у саставу Србије, а од 1918. године се налази у саставу Краљевства СХС, односно Краљевине Југославије, где остаје све до Другог светског рата.

Косово и Метохија у Другом светском рату

Између 1941. и 1945. године, за време фашистичке окупације, Италија је анектирала Косово и Метохија, делове Македоније и Грчке и прикључила их такозваној Великој Албанији, која је била италијански протекторат.

Током рата на терену Косова и Метохије деловале су много мање партизанске јединице него у осталим деловима земље. Велике репресалије, тежак живот под Италијанском окупацијом, одвођење у логоре и на принудни рад су учинили своје. Такође, током Другог светског рата на територији Косова деловале су и јединице Косте Миловановића Пећанца.

Од 1945. до 1952. године на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских окупационих снага). У борби са њима учествовале су јединице ОЗНА-е и УДБА-е које су најчешће у појединачним окршајима разбиле остатке балиста док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.

Косово и Метохија у СФРЈ:

После завршетка рата, Косово и Метохија су враћени Југославији и улазе у састав Народне (касније Социјалистичке) Републике Србије. Аутономна Косовско-Метохијска Област (АКМО) званично је проглашена 10 Јула 1945. године. Данашње границе област је добила 1959. године проширењем на северу, када су делови општине Рашка насељени искључиво српским живљем изузети из састава Централне Србије и додати области као делови општине Лепосавић.

Априла 1963. године АКМО је уздигнута на ниво покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Новембра 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. Између 1974 и 1989 године, Косово и Метохија је имало фактички статус федералне јединице СФРЈ, иако је формално и даље било део Србије.

Сукоби на Косову и Метохији:

Косово и Метохија губи статус de facto федералне јединице 1989. године и отада је само Аутономна Покрајина Косово и Метохија у саставу Србије, са малим надлежностима. Већина становништа покрајине, чију већину чине етнички Албанци, је 1990 године прогласила независност, али то није признато ни од једне државе осим Албаније.

Косово и Метохија под управом УН:

После НАТО бомбардовања СРЈ 1999 године, Косово и Метохија долази под управу Уједињених Нација. Према Резолуцији 1244, Косово и Метохија је део Србије, али је под контролом УН.

17. марта 2004. године се одиграло масовно етничко чишћење Срба на територији Косова и Метохије. Албански екстремисти су напали читаве српске заједнице и српске културно-историјске споменике.

Коначни политички статус Косова и Метохије још није одређен.

Географија

Косово и Метохија заузима 10.887 km² и 1999. године је према проценама имало готово два милиона становника. Налази се источно од Црне Горе, југоисточно од Рашке области, северозападно од републике Македоније и северно од Албаније. Највећи градови су: Приштина са 209.000 становника и Призрен са 127.000. Покрајина се састоје из две регије, Косова на истоку и Метохије на западу.

Метохија на најширем делу има 23 km ширине, а дуга је око 60 km, на просечној надморској висини од 550 метара. Главна река је Бели Дрим. Метохију окружују планине Мокра Гора на северу и северозападу, Проклетије на западу, Паштрик на југозападу, Шар-планина на југу и југоистоку и Дреница, која је одваја од остатка Косова, на истоку и североистоку.

Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији туристички центри је Брезовица и Превалац, на Шар планини, која се налази на југу и југоистоку на граници са Македонијом. Највећи врх је Ђеравица (2.656 m), на Проклетијама, на граници Албаније и Црне Горе. Део планине Копаоник се налази на северу ове покрајине. Од река, највеће су Бели Дрим, Биначка Морава, Ситница, Ибар.

Клима на Косову и Метохији је континентална, са топлим летима и хладним зимама.

Политика и међународни статус

Међународни статус Косова и Метохије је и даље под знаком питања. Званично, Косово и Метохија је покрајина Србије, али Србија нема суверену власт над регијом.

Војно-технички споразум из Куманова 1999. године, регулисао је смернице повлачења Војске Југославије и српске полиције са територије Аутономне покрајне Косово и Метохија. Администрационе послове обављају Уједињене нације без учешћа Србије (резолуција 1244 Савета безбедности од 10. јуна 1999.). Власт има УНМИК.

УНМИК је до сада направио привремену скупштину, привремену владу и канцеларију привременог председника које чине законодавно и извршно тело под контролом УНМИК-а. Контрола сигурности (унутрашњи послови), судски систем и спољни послови су и даље под пуном контролом УНМИК-а.

Тренутни председник Косова и Метохије је Фатмир Сејдиу, а премијер осумњичени ратни злочинац Агим Чеку. Седишта владе, скупштине и председника су у Приштини.

Статус покрајине још није одређен, а преговори око коначног статуса покрајине одржавали су се током 2006. године у Бечу између Владе Републике Србије, привремених институција на Косову и Метохији и Уједињених нација.

Дана 16. фебруара ЕУ је одобрила слање мисије владавине права.

Скупштина Косова и Метохије је 17. фебруара 2008, без учешћа српских посланика, усвојила заставу и грб Косова и Метохије који приказују мапу Косова и Метохије и дизајном подсећају на заставу ЕУ. Шест звезда на застави би требало да симболично представљају Албанце, Србе, Турке, Горанце, Роме и Бошњаке.

Економија

На Косову и Метохији се паралелно користе евро и динар као званичне валуте. Евро се користи за званичне административне потребе.

Косово и Метохија спада у једну од најсиромашнијих регија у Европи са годишњим приходом по становнику од 1.565 евра (2004).[4] Иако је у прошлости Косово и Метохија примало велике инвестиције за време СФРЈ од бивших Република, Косово и Метохија је и пре било најсиромашнији део Југославије. Поред тога, за време 1990их, лоша економска политика, међународне санкције, слаб извоз, као и етнички сукоби, су утицали на већ лошу економију.[5]

После благог раста 2000. и 2001. године, БДП је имао негативан раст 2002. и 2003. године. Инфлација је мала, док је буџет у дефициту први пут од 2004. године. Већа економска улагања су почела од 1999. године у трговини и грађевинарству, док је индустрија и даље слаба, као и набавка електричне енергије. Незапосленост је између 40-50% од укупног радно-способног становништва. [6]

УНМИК је de-facto увео царине, као и спољно-трговинску политику од 3. септембра 1999, када је постаљена царинска контрола на границама Косова и Метохије. Сва увезена роба је оцарињена са 10% (укључујући и робну размену између Централне Србије и Војводине). УНМИК и косовско-метохијска влада потписало су споразум о слободној трговини са Босном и Херцеговином[7], Албанијом[8] и Републиком Македонијом[9].

Због непознатог статуса Косова и Метохије, покрајина има великих потешкоћа у привћачењу страних инвестиција и кредита.[10] Због таквог стања, на Косову и Метохији има доста "сиве економије" - шверцовање бензина, цигарета, цемента. Такође, један од проблема је и организовани криминал.

Демографија

Етничке групе на КиМ
Година Албанци Срби1 Остали
1455 1 % 98 % 1 %
1871 32 % 64 % 4 %
1899 48 % 44 % 8 %
1921 66 % 26 % 8 %
1931 69 % ?? % ? %
1939 60 % 34 % 5 %
1948 68 % 27 % 5 %
1953 65 % 27 % 6 %
1961 67 % 27 % 6 %
1971 74 % 21 % 5 %
1981 77 % 15 % 8 %
1991 82 % 11 % 7 %
2000 88 % 7 % 5 %
2007 92 % 5 % 3 %

Административне поделе

Према институцијама Владе Републике Србије Косово и Метохија се дели на 5 округа: Косовски, Пећки, Призренски, Косовскомитровачки и Косовскопоморавски.

Косовски округ има 10 општина: Подујево, Обилић, Приштина, Косово Поље, Глоговац, Штимље, Штрпце, Урошевац, Качаник и Липљан.
Пећки округ има 5 општина: Исток, Пећ, Клина, Дечани и Ђаковица
Призренски округ има 4 општине: Сува Река, Ораховац, Призрен и Гора.
Косовскомитровачки округ има 6 општина: Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Косовска Митровица, Србица и Вучитрн.
Косовскопоморавски округ има 4 општине: Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане и Витина.

Филмови о страдањима Срба на Косову и Метохији

Срби на Косову и Метохији ((sr)) ((en))
Документарни филм о терористичким нападима на српску и осталу неалбанску популацију на Косову и Метохији који су трајали од 17. до 19. марта 2004. године. Током погрома погинуло је 19 људи, 34 православна манастира је уништено или скрнављено, а преко 500 српских домова је спаљено и уништено. Преко 4.000 Срба је побегло из својих домова, а стотине Срба су озбиљно повређени и пребијени.
Уништавање српске културе на Косову и Метохији ((en)) ((sr))
Документарни филм о уништеним православним црквама и манастирима на Косову и Метохији у периоду између 1998. до 2005. године од стране албанских терориста и екстремиста.
Срби у гетима у 21. веку ((sr))
Филм медијске куће Србије РТС-а о страдању Срба на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања СРЈ и одласка Војске Југославије из те српске покрајине.
Дани од страха - страдања Срба на Космету ((sr))
Филм Владе Републике Србије о страдањима Срба на Космета. Документарни филм се фокусира на децу на Косову и Метохији и ризике које преживљавају сваки дан у овој јужној српској покрајини.

Филмови о страдањима Срба на Косову и Метохији:

Срби на Косову и Метохији ((sr)) ((en))
Документарни филм о терористичким нападима на српску и осталу неалбанску популацију на Косову и Метохији који су трајали од 17. до 19. марта 2004. године. Током погрома погинуло је 19 људи, 34 православна манастира је уништено или скрнављено, а преко 500 српских домова је спаљено и уништено. Преко 4.000 Срба је побегло из својих домова, а стотине Срба су озбиљно повређени и пребијени.
Уништавање српске културе на Косову и Метохији ((en)) ((sr))
Документарни филм о уништеним православним црквама и манастирима на Косову и Метохији у периоду између 1998. до 2005. године од стране албанских терориста и екстремиста.
Срби у гетима у 21. веку ((sr))
Филм медијске куће Србије РТС-а о страдању Срба на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања СРЈ и одласка Војске Југославије из те српске покрајине.
Дани од страха - страдања Срба на Космету ((sr))
Филм Владе Републике Србије о страдањима Срба на Космета. Документарни филм се фокусира на децу на Косову и Метохији и ризике које преживљавају сваки дан у овој јужној српској покрајини.